Priprema dece za vrtić treba da se obavnja sistematski, uvažavajući uzrasne specifičnosti svakog deteta i uzrasta kao i njihova ograničenja. Imajući u vidu njihovu specifičnost ta priprema se ne svodi samo na sticanje znanja i umeća potrebnih za savladavanje gradiva, već je od toga mnogo važniji opšti i celoviti razvoj ličnosti.
Osim njegovih intelektualnih sposobnosti i saznajnih interesovanja razvija se i sposobnost da posmatra, analizira, upoređuje, uopštava, zaključuje…
To podrazumeva između ostalog, usvajanje odgovarajućih normi i pravila ponašanja,spremnost za saradnju i komunikaciju, izgrađenu samosvest, sposobnost samokontrole, razvijenu volju,pravilan odnos prema radu i obavezama. Takođe treba razvijati radoznalost kod dece, otvorenost prema drugima, želja za iskustvima, kreativnost, ljubav… a za dete je polazak u vrtić, jedna od najvećih životnih promena od njegovog rođenja.
SAVETI:
Šta je korisno činiti tokom adaptacije?
• dovedite dete u kolektiv da se upozna sa novim prostorom, vaspitačima još pre nego što počne redovno da dolazi u vrtić. (jer nov, veliki, nepoznati prostor često zna da bude problem, ali u bliskom kontaktu sa vaspitačem može se prevazići)
• prvih dana odvojite više vremena, da budete sa detetom i da ga čekate dok je u vrtiću.
• Nemojte da ga požurujete. Vreme koje će provoditi u grupi, se postepeno povećava u zavisnosti od opšteg stanja deteta.
• Ako ste Vi kao roditelj odlučili da dete krene u vrtić nemojte ga pitati „ da li želiš da ideš?“ već treba reći pozitivno „ idemo“.
• Odgovorite detetu na sva pitanja vezana za vrtić.
• Pripremite ga tako što ćete mu reći ko će ga dovoditi i odvoditi iz vrtića.
• Budite tačni pri dolasku po dete.
• Ponesite detetovu omiljenu igračku od kuće, za koju je vezano.
• Poželjno je da su svi članovi porodice saglasni da dete krene u vrtić, jer ako postoje suprotni stavovi, dete će biti zbunjeno što može da pojača uznemirenost i oteža odvajanje.
• Pri rastanku ga poljubite, smireno recite da ga čekate ili da idete na posao i da ćete doći sigurno po njega.
Šta nije korisno tokom adaptacije?
• Vraćati se više puta, produžavajući opraštanje od deteta jer to uznemirava dete i ne daje jasnu poruku.
• Da budete uznemireni, uplašeni, nestrpljivi…, zbog odvajanja jer ćete svoje stanje preneti i na dete.
• Da ne insistirate i ne obasipate ga pitanjima tipa: „ kako ti je bilo?, šta ste raditi?…“.
• Pretiti deci izjavama kao što su npr: „ U vrtiću ćeš morati da slušaš, videćeš ti, u vrtiću ćeš morati sve da pojedeš“
Neka deca odvajanje prođu lakše, druga ispoljavaju otpor i nezadovoljstvo, odmah na početku ili kasnije.
Najčešće manifestacije su:
• plač /može biti trenutan dok je još tu roditelj, periodičan u toku dana ili kad roditelj dođe po dete/
• ne komunicira sa decom i vaspitačem
• gubi apetit /nemojte očekivati da dete dobro jede, dok se ne adaptira/
• dete se noću češće budi
Napomena: Prvo se normalizuje apetit, zatim san od dve do tri nedelje pa do 2/3 meseca, a najsporije se uspostavlja emotivna ravnoteža i do 4 meseca.
Ako je adaptacija duža može se napraviti prekid da dete poraste i ojača.
Još neke od mogućih reakcija na adaptaciju su:
• pad imuniteta
• brzo se zamara
• upiški se (bez obzira što odavno ne koristi pelenu)
• sisa palac
• ne uključuje se u aktivnosti
Kad kod deteta primetite neka od ovih ponašanja, pokažite razumevanje. Nemojte ga omalovažavati i rugati mu se. /npr samo bebe piške ili samo bebe plaču/ . Prihvatite njegova osećanja tuge i straha od nepoznatog.
Svako odvajanje je bolno, ali što pre prihvatite da je to sastavni deo procesa rasta i razvoja pre ćete i detetu olakšati polazak u vrtić.
